Gimnazijalci

Gimnazija Kruševac

Jelena Bradić:

Teško pitanje :)Zadovoljna: Brojnošću matematičkih tema kojima sam bila izložena dok sam bila na studijama. Retko koji fakultet na svetu pokušava da studenta matematike obuči jednako dobro svim podoblastima. U Americi student matematike može završiti fakultet samo sa temama iz matematičke analize. Oba principa imaju svoje prednosti i mane.

Katarina Vujović:

Zadovoljna sam jer sam upisala fakultet koji mi je kasnije omogućio da budem humana.

Dragan Marić:

Fakultetom sam bio u potpunosti zadovoljan. Vremena su bila teška, ratna, uz hiperinflaciju, te u datim okolnostima mislim da su svi na ETF-u dali svoj maksimum da studenti koji žele nesmetano i u roku diplomiraju.

Predrag Punoševac:

Od astronomskih kurseva sećam se položene astronomije kod Mikea Kuzmanovskog. Programirali smo procedure is teorijske i položajne astronomije satima, svakoga dana. U to doba studenti mog smera su bili bolji programeri zahvaljujuci Mikeu od studenata računarskog smera. Tu pokupih i svoj UNIX hobi.

… Kvalitet mojih kolega u Beogradu je za posebnu priču. Osećam se privilegovan do današnjeg dana da sam studirao sa tim ljudima. Rasuti su po najpoznatijim svetskim Univerzitetima gde su vrlo često ključni naučni kadar. Ljudi sa kojima sam studirao imali su životinjsku želju za znanjem i načunim otkrićima. Osećao sam se kao deo cunamija koji ruši sve pred sobom.”

Srđan Antić:

Zadovoljan sam sa ljudima koji su sa mnom studirali. Medju studentima je bilo puno kvalitetnih i zanimljivih osoba.

Jelena Pantić:

Ne pamtim zaista ništa loše, a zadovoljna sam znanjem koje sam stekla, Sa njim sam bila konkurentna. Teško je odgovoriti na ovo pitanje. Iako mislim da sam bila racionalna dok sam bila učenik, ono čime tada nisam bila zadovoljna danas gledam iz sasvim drugačije perspektive.

Ana Lukić:

Bila sam zadovoljna programom, profesorima i njihovim odnosom prema studentima. Način rada je bio takav da je studentima davao dosta slobode, niko nas nije “vodio za ruku” sve vreme, nije bilo domaćih zadataka niti obaveznih kolokvijuma. Prisustvo na predavanjima nije bilo obavezno. To nam je dalo prilike da sami odredimo svoj tempo i naučilo da budemo sami odgovorni za svoj uspeh ili neuspeh.

Dušan Sredojević:

Ja sam studirao po starom programu (pre prihvatanja Bolonjske konvencije), tako da je gradivo možda bilo preopširno. Studiranje je podrazumevalo svakodnevne višečasovne laboratorijske vežbe, ulazne, izlazne i završne kolokvijume. Tako da nije ni bilo govora o nekom kampanjskom učenju. Ipak, mislim da mi je takav vid studiranja pružio odličnu bazu za dalje napredovanje u okviru magistarskih, doktorskih i post-doktorskih studija.

Zorana Opačić:

Na završnoj godini studija pojavio se novi profesor srpske književnosti 20. veka, Novica Petković. Ovaj izuzetni intelektualac svojim tumačenjima Nastasijevića, Rastka Petrovića, srpske avangardne književnosti podstakao je mnoge među nama na istraživački rad.. Njegova predavanja bila su fascinantna i sala je uvek bila prepuna studenata koji su dolazili da ga slušaju. Sa njim sam se konsultovala oko teme za magistarski rad, on mi je preporučio da počnem da izučavam književno delo pisca „utuljene baštine“, Stanislava Krakova. Profesoru Petkoviću moram da zahvalim i za to što je u meni prepoznao nekog koga treba preporučiti za rad na Fakultetu. Kolege koje su mi u to vreme predavale kažu mi da smo bili jedna od odličnih generacija studenata književnosti. Veliki broj mojih kolega sa studija danas predaje na fakultetima i bavi se naučnim i književnim radom.

Strahinja Janković:

Zadovoljan sam ljudima i njihovim pristupom, i prilikom interakcije i prilikom rada i rešavanja problema. Lep je osećaj kada ste u prilici da se družite sa ljudima koji su posvećeni nekom cilju i daju sve od sebe da postignu što i žele, a pritom imaju vremena i za opuštanje i druženje. Sam fakultet je pružio prilično jaku teorijsku osnovu, ali može da se primeti nedostatak praktičnog rada, kao i pokušaji (manje i više uspešni) da se isprati aktuelno stanje u oblasti.

Jelena Car:

Imali smo mnogo predmeta, dobre profesore i napravili smo odličnu osnovu za dalje napredovanje, za rad u struci, u nauci, industriji, kod nas i u inostranstvu. Fakultet nam je dao širinu odlučivanja i otvorio vrata sveta. To je najvažnije sto smo stekli… slobodu da radimo gde želimo i da živimo kako želimo.

Slavica Mrfat Vukelić:

Studije koje sam upisala su bile izuzetno dobro organizovane. Kapaciteti na fakultetu su omogućavali svakom studentu dobar pristup kako učilima i literaturi, tako i odličnu komunikaciju sa asistentima i profesorima. Ambijent i radna atmosfera na fakultetu izgrađivali su posebno zadovoljstvo iz koga se rađala želja za daljim i permanentnim usavršavanjem u naučno istraživačkom smislu.

Dunja Popović:

Svime sam bila zadovoljna. Odabrala sam ono što sam volela i uživala sam u svim aspektima svog studentskog života.

Dejan Ivezić:

Univerzitetsko obrazovanje deli sudbinu društva u kome funkcioniše. Ja sam započeo studije na Mašinskom fakultetu u SFR Jugoslaviji (´89.), a završio u SR Jugoslaviji (´94.). U međuvremenu su se desili rat, sankcije, dva studentska protesta, … Uzevši sve ovo u obzir, mislim da sam dobio dobro inženjersko obrazovanje. Magistarske studije, koje sam ja pohađao, kao forma danas više ne postoje.

Međutim, kada razmišljam o studijama, vrlo brzo sam shvatio, a to danas govorim i svojim studentima, da je učenje proces koji nikada ne prestaje. Fakultetska diploma (pa i doktorska titula) je samo ulaznica, potvrda da imate stručne (ili naučne) kvalifikacije za određeni posao, a koliko ćete uspešno i kvaltetno raditi određeni posao zavisi od posvećenosti, predanosti, energije sa kojim ćete mu pristupiti. Pri tome se podrazumeva da je neophodno neprestano raditi na sebi,  na inoviranju stručnih znanja, praćenju novih tehnologija i sl. Celoživotno učenje je danas neminovnost.

Milica Makragić:

Na studijama sam najviše bila zadovoljna samom naukom. Studije matematike su me naučile kako da razmišljam i da svakom problemu pristupam studiozno. Matematika me je naučila i da budem strpljiva u rešavanju zadataka.

Sve to može se preneti i na rešavanje svakodnevnih životnih problema. Ničim nisam bila naročito nezadovoljna. Da sada upisujem fakultet, ponovo bih upisala isto.

Duška Radosavljević:

Nisam baš sigurna kako da odgovorim na ovo pitanje budući da sam studirala u Britaniji gde je obrazovni sistem potpuno drugačiji. Zadovoljna sam bila skoro potpunom slobodom u izboru predmeta na studijama i procesom sticanja pragmatičnog znanja. Možda jedino nezadovoljstvo je proizilazilo iz činjenice da mi je britanski sistem ocenjivanja bio dosta stran budući da je promovisao zlatnu sredinu više nego padanje ili desetke.

Vladimir Živković:

Zadovoljan sam rezultatom, i sistemom na studijama, koji je ma koliko bio nesavršen, ostavljao dobar fond teorijskog znanja za one koji su hteli da uče i znaju.

Staša Milojević:

Imala sam privilegiju da učim od naših najvećih stručnjaka iz oblasti koju sam izabrala. Oni su otvorili nove horizonte i u meni probudili želju da nastavim da se stručno usavršavam. Moja iskustva na studijama su bila veoma pozitivna i ne mogu reći da sam ičim bila nezadovoljna.

Slavenka Šošić Janković:

Ne sećam se ničega što me je činilo nezadovoljnom, ali se zato sećam puno stvari koje su me činile zadovoljnom. Išla sam redovno na predavanja i vežbe. Svakim danom sam sticala nova znanja, ispite sam spremala tokom čitave godine i najčešće ih polagala u prvom ispitnom roku, tako da su mi leta ostajala za odmor i skupljanje snage za novu školsku godinu i nove napore. A njih je bilo, ali su mladost i divno druženje tokom studija učinili da ih lakše savladam i da nižem godine studija najbrže moguće.

Ne bih želela da neki današnji gimnazijalci koji budu čitali ove redove pomisle da sam samo učila. Na predavanjima sam bila pažljiva i trudila se da što više naučim kako bih po povratku sa nastave imala što više vremena za druženje sa prijateljima i za ostale aktivnosti svojstvene mladim ljudima. Svoje pozitivno iskustvo sam rado prenosila i na brojne generacije studenata sa željom da im savetima pomognem da što lakše savladaju duge i zahtevne studije medicine.

Sandra Vranić:

Studije podrazumevaju promenu u načinu razmišljanja, načina života, nivoa sa kojeg postavljate sebe u odnosu na obrazovanje i šta vam obrazovanje konkretno nudi. Tada ste već na korak, koji nije mali i lak, od onoga što ćete raditi celog života.  Stoji činjenica da je dolaskom na studije naše angažovanje u smislu učenja sve veće, menja se mesto boravka, odvajamo se od porodice, uklapamo u novu sredinu i ljude što život čini potpuno drugačijim. U tom smislu meni je ovaj period  doneo više zadovoljstva nego nezadovoljstva.

 Milan Andrejić:

Na studijama sam bio zadovoljan znanjem koje sam stekao i stručnim usavršavanjima koja su bila sastavni deo studija.