U tadašnjem sistemu obrazovanja to i nije bila prava klasična gimnazija, već usmerenje matematičko-tehničkog smera, trećeg i četvrtog razreda srednjeg obrazovanja. Imali smo veliki broj matematičkih prdemeta i većina nastavnika je držala veoma ozbiljne kurseve. Iako sam od malena zavoleo matematiku i pokazao uspehe na takmičenjima, nije mi uvek bilo jednostavno na kontrolnim vežbama. Na primer profesor Geometrije, čuveni Mića Vektor, davao je zadatke koji bi mogli da se uporede sa težinom zadataka koje sam i sam kasnije zadavao predajući Geometriju u Matematičkoj gimnaziji u Beogradu. Odeljenje je bilo izuzetno jako sa puno talentovanih đaka. Naravno da je sve to pozitivno uticalo na kasniji rad na fakultetu. Ja znam bar još trojicu drugara koji su u međuvremenu doktorirali, to su Aleksandar Lazarević, koji živi i radi u SAD-u, Dragan Marić, koji se nedavno vratio iz SAD-a u Kruševac i Svrzić Srđan, profesor na Šumarskom fakultetu u Beogradu.
Učinila me je pre svega strpljivom i istrajnom a ponajviše u onome što želim da ostvarim. Nakon prirodnog smera, upisala sam Matematički fakultet u Beogradu. Prirodni smer Gimnazije me nije pripremio dovoljno rigoroznoj matematičkoj analizi, ali to i nije bila svrha. Po meni svrha Gimnazije jeste u nekom tematskom i širokom obrazovanju sa posebnim akcentom na dubini naučenih tema. U tome je naša Gimnazija bila jako uspešna. Nadam se da je i dalje.
Posebno mi se čini važnim moje obrazovanje iz matematike dok sam bila učenica Gimnazije. Moj razredni starešina, poznat među učenicima kao “Šestar”, bio je profesor matematike, i možda jedini u Gimnaziji tada koji je učio svoje đake da “čitaju” ili “iščitavaju” matematičke knjige. To nije nikakav talenat već veština, koju sam stekla dok sam bila đak Gimnazije u njegovom, šestom odeljenju. Ta veština je jako potrebna u raznim sferama života kasnije: koliko u nauci toliko i u industriji.
Iz doba Gimnazije se vrlo rado sećam Profesorke “Cece” i njenih uvek zanimljivih časova Engleskog!!!!! Intuitivno me je inspirisala težnji ka boljem. Ta težnja je potrebna kako na studijama svih nivoa, tako i u životu uopšte.
Još jedan aspekt Gimnazije koji sam jako volela, koji je bio jako težak (posebno prvih godina), bile su laboratorijske vežbe iz fizike i hemije. Moje omiljene su bile nuklearna fizika (IV godina) i nuklearne rekcije (I godina hemije, ako se ne varam). To je bila prilika da se radi grupno, da se prave eksperimenti i da se primeni i vidi znanje! Uživala sam i strepela na svakoj ali je edukativno bilo to što se to MORALO odraditi i što je bilo ZAHTEVNO. Kasnije u životu, kada je bilo “moranja” i zahtevnih ciljeva, mislim da su mi upravo veštine stečene na ovim predmetima bile od presudne pomoći.
Kvalitet rada, temeljnost, entuziјazam i autentičnost obeležili su moje školovanje u кruševačkoj gimnaziji. Sa ovakvih polaznih osnova, moj start na Beogradskom univerzitetu bio je sjajan. Pritom bih naročito pomenula profesore biologije (Živorad Cvetković Žota) i hemije (Đuja Dunjić) koji su svojom posvećenošću probudili u meni ljubav i interesovanje za ove nauke.
U gimnaziji sam naučila da sistematski ovladavam gradivom, da sintetišem činjenice i da kritički na sve gledam, što je osnov za akribičnost u nauci.
Gimnazija me je u potpunosti pripremila za sve izazove na Eletrotehničkom fakultetu u Beogradu. Ne samo u pogledu matematike i prirodnih nauka, već i potrebnog nivoa opšteg obrazovanja koje je dobro došlo na ETF-u i kasnije u životu po diplomiranju.
Za početak, pomogla mi je da položim prijemni ispit za jedini fakultet koji sam imala želju da upišem, Elektrotehnički Fakultet u Beogradu. Iz godine u godinu broj studentata se drastično smanjivao i ostajali su samo oni koji su imali dobru osnovu iz matematike i fizike, imali dobre radne navike i umeli samostalno da razmišljaju. Sve to smo naučili u Gimnaziji.
Zahvaljujući tadašnjem obrazovanju, prvi ispiti na Medicinskom fakultetu, Univerziteta u Beogradu bili su položeni sa izuzetnom lakoćom uz dobijanje najviših ocena.
Moje predznanje je bilo dovoljno da bez poteškoća upišem Matemtički fakultet I slobodno mogu reći bez posebnog spremanja za prijemni ispit.
Možda je neumesno ovo što ću reći, ali imam utisak da sam sve što mi je trebalo iz matematike, fizike i hemije naučio u osnovnoj i srednjoj školi. Ono što sam naučio iz biofizike na poslediplomskim studijama Univerziteta u Beogradu, mi je nekako bila nadgradnja srednje škole, a nikako nešto potpuno novo i strano
U poređenju sa ostalim školama daleko liberalnija. Solidan nastavni kadar sa baš ne preteranom željom za dodatne aktivnosti. Prijatno mesto sa sjajnim učenicima. U stvari mislim da su učenici gimnazije bili (a i ostali) bolji deo gimnazije
Kontinuitet u radu u Gimnaziji, pravi pristup u edukaciji i neverovatan osećaj kao da je učenje igra, a ne obaveza pomogli su mi da upišem spremna Medicinski fakultet. I nije u pitanju samo stručna priprema za fakultet koji smo upisivali, profesori kruševačke Gimnazije pripremali su nas za dalji naš razvoj, učili nas profesionalizmu i istrajnosti.
Ne samo mene. Sve koji su nastavili dalje I kojih je na svim kontinentima. Učio sam da budem iskren, da cenim rad i da shvatim da će moj rad biti prepoznat i nagrađen. Moja generacija je bila spremna za sve fakultete. Ja nisam čak ni spremao prijemni ispit, jer nisam ni znao da li ću u pravcu sklonosti, prema matematici i fizici, ili u pravcu emocija, za mojim drugovima, ka medicini. Pobedile su emocije, pratim ih i dalje, danas malo racionalnije. Nas 26 je položilo prijemni na medicini, što je možda i najveći broj ako poredimo generacije.
Upisala sam biološki fakultet i zahvaljujući odličnim profesorima kao što su profesor biologije Žota i profesor hemije Milisav, imala sam odlične osnove za svoje studije. Oba ispita iz hemije položila sam sa visokim ocenama i to samo na osnovu beležaka sa časova profesora Milisava čiji je rad na časovima hemije bio uvod za način rada na fakultetu. Profesor Žota je bio na neki način avangarda tog vremena jer nas je upoznao sa DNK koja je u to vreme bila novina u nauci te se takvi podaci nisu nalazili u zvaničnom udžbeniku.
Nakon Gimnazije sam studirala na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Znanje koje sam stekla u Gimnaziji, a naročito znanje iz hemije, je pravilo razliku između mene i drugih studenata.
U Gimnaziji smo učili mnogo, kontinuirano, možda i više nego na fakultetu, ali to mi je pomoglo da lakše završim studije, da svoje vreme organizujem na kvalitetan način, da ’naučim da mislim’, kako je govorila naša razredna, profesorka matematike, Tatjana Blanuša, i da naučim da učim. Sada shvatam da su dva najvažnija predmeta: matematika i etika (koju mi nismo učili i koju današnji gimnazijalci ne uče), a tome bih dodala i učenje i negovanje maternjeg jezika, kao jedinstven predmet, upravo sa takvim nazivom.
Gimnazija mi je pružila odličnu pripremu za fakultet. To se, pre svega, dokazalo pri polaganju ispita iz Matematike i Fizike na Saobraćajnom fakultetu. Takođe, od velike koristi u daljoj karijeri bila su znanja stranih jezika stečena u Gimnaziji, u mom slučaju engleskog i francuskog.
Na studijama sam se od samog početka vrlo prijatno osećao budući da sam bio u samom vrhu u svojoj generaciji po znanju koje nosim iz srednje škole, što mi je značajno olakšalo početak studiranja.
Gimnazijsko znanje je slojevito i sveobuhvatno i stameno, nekako si intelektualac već na maturi. Ali, tek onda čeka rad, studijsko učenje i sticanje odgovornosti za profesiju. Možda je to što mi je prva knjiga poezije objavljena pre mature, obodrilo moj literarni duh. Istraživački duh i energija usmerena prema prirodnim naukama održala je moju ljubav za medicinu.
Znanje koje smo stekli u Gimnaziji bilo je odlična priprema za studije svih društveno-humanističkih nauka. Od nas je, sada vidim, traženo mnogo, čak možda i više nego što se tražilo od učenika u drugim gimnazijama, a sasvim sigurno više nego što se danas traži od učenika. Više predmeta iz oblasti srpskog jezika i književnosti bili su odlična priprema za studije književnosti (imali smo srpski jezik, stilistiku, tumačenje književnog dela), pa smo na časovima tumačenja književnosti kod Radomira Baturana savladali metodologiju proučavanja književnog dela, ali i sam proces naučnoistraživačkog rada (pravljenje afiša, prikupljanje i navođenje literature, pisanje radova iz perspektive određene književnonaučne metode i sl.), što je bilo dragoceno ne samo za studije književnosti, već i za profesiju kojom se danas bavim. Ovi časovi bili su zamišljeni kao časovi kritičke analize, pa je svaki referent koji je izlagao svoj rad imao i koreferente koji su davali kritički osvrt o radu. Na prijemni ispit došla sam sa znanjem književne metodologije koje druge kolege nisu imale, a to znanje omogućila mi je Gimnazija u koju sam išla, odnosno profesori koji su sa nama radili. Pošto sam polagala prijemni na Filološkom u Beogradu i Filozofskom u Novom Sadu, na razgovoru sa komisijom u Novom Sadu saznala sam da su oduševljeni kandidatima iz kruševačke Gimnazije.
Imali smo više predmeta iz oblasti novinarstva, što smo shvatali kao vrstu kreativne i iznad svega zabavne igre: prikupljanje vesti po gradu, pravljenje radio emisija u medijateci (tim bi spremao celokupnu emisiju: montirao džinglove, muzičku podlogu, čitali bismo vesti i komentare, a ostatak odeljenja je slušao emisiju i posle je komentarisao), intervjui sa poznatim muzičarima koji su držali koncerte u gradu za školske novine, prelamanje tekstova i naslovne strane za novine i sl.
Izuzetno. Kao student Elektrotehničkog fakulteta, temelji koji su postavljeni iz fizike, matematike i informatike su značajno olakšali dalje usvajanje znanja na fakultetu. Pored nastave, takmičenja su mi omogućila da upoznam dosta ljudi sa sličnim interesovanjima, ljudi sa kojima sam kasnije bio i kolega na fakultetu i radio zajedno.
Da sam upisala građevinski ili arhitektonski fakultet, mogla bih kompetentnije da odgovorim na ovo pitanje. Moji odeljenski drugovi i drugarice su bez ikakvih problema upisivali ove fakultete i u Beogradu i u Nišu, uprkos oštroj konkurenciji i popularnosti tehničkih fakulteta. Bili su adekvatno i dobro pripremljeni za upis i za studiranje, rekla bih prema njihovim uspesima. Meni je bilo potrebno nešto malo dodatne pripreme, pošto sam malo izašla iz obrazovnog profila, ali sam i ja dobro prošla na prijemnom ispitu i upisala šta sam želela. Bez obzira na reformu školskog sistema koja je vladala u vreme dok sam završavala srednju školu, i na usko stručne obrazovne profile, dobili smo dobre osnove i profesori su često proširivali plan i program kako bi nam olakšali dalje školovanje.
Iako sam bio matematičko-tehnički smer, dobri profesori engleskog jezika su zaslužni za moju odluku da upišem klasične nauke (klasičnu filologiju).
Moja sklonost ka prirodnim naukama opredelila me je na prirodno-matematički smer, gde mi se posebna ljubav rodila prema matematici i biologiji. Na moje konačno opredeljenje ka biologiji presudan uticaj je imao izuzetan profesor biologije, Živorad Cvetković, koji je na poseban način umeo da biologiju približi učenicima, ali i učenike biologiji. Tako je pored nastave i četvorogodišnji rad u biološkoj sekciji trasirao moj budući profesionalni put.
Kvalitet nastavnih programa i iz drugih predmeta stvorio je takav milje različitih mogućnosti iz kog je svako od nas na osnovu svojih potencijala i sklonosti, mogao da izabere svoj poseban profesionalni put.
Kada sam počela da studiram – nije bilo znanja koje mi je nedostajalo.
Škola je bila odlična. Prirodno-matematički saradnik je bilo zanimanje sa kojim vrlo verovatno nigde na svetu niste mogli regularno da se zaposlite, ali kao podloga za studije na tehničkim fakultetima je bio izvanredan. Imali smo sreću da nam pojedine delove matematike, fiziku, hemiju predaju odlični profesori, zavidnog pedagoškog, gimnazijskog iskustva. Tražili su puno od nas, ozbiljno smo radili, ali mislim da je ključno što su nas naučili da razmišljamo o problemima i da se trudimo da ih razumemo.
Nevezano za fakultet koji sam studirao i činjenicu da je srednjoškolski program po kome sam učio bio tzv. usmereno obrazovanje, mislim da je način na koji smo radili na ostalim predmetima bio takav da smo dobili i solidno opšte obrazovanje. Pamtim časove na kojima smo diskutovali, ponekad i polemisali, i to ne samo o gradivu. Mislim da nas je to spremalo i za život.
Sistem je bio takav da su nam se skoro svake godine menjali profesori. U njihovom nabrajanju bih sigurno nekog zaboravio, ali ja sam imao sreću da mi sve četiri godine razredna bude Tanja Blanuša. Bila je odličan matematičar („ja predajem matematiku, a ne račun“), divna žena, puna razumevanja, uvek spremna da podrži svoje dake.
Gimnazija mi je dala dobar temelj kako iz matematike koju sam studirala tako i iz drugih oblasti.
Te godine kada sam ja upisala Matematički fakultet, pored mene upisalo je još desetak učenika naše Gimnazije.
Mogu Vam reći da smo svi bili u vrhu i po uspehu i po brzini studiranja
Iako nije bio baš najzadovoljniji rečnikom u našoj predstavi Pola Pola koja je otišla na Zvezdarijadu i tamo dobila nagrade, tadašnji direktor Buntić nam je omogućio da koristimo salu za fizičko za probe. Tamo je bilo hladno pa smo se preselili u Muzičku školu. Profesorka srpskog Živica Milićević nas je podržavala i čak putovala sa nama na festival, a i razredne starešine su uglavnom blagonaklono gledale na naše izostanke na račun proba. Pojedinci – više nego škola kao škola ili srpski obrazovni sistem – su negovali uslove za razvoj ljubavi prema pozorišnoj umetnosti. Međutim kada se razmisli koliko dugu istoriju “proizvodnje” pozorišnih ljudi ima Kruševacka Gimazija – čak je i Čkalja navodio svog gimazijskog profesora kao najzaslužnijeg za njegov izbor karijere – izvesno je da tu fali bar jedan mali nagradni fond za negovanje, podršku i razvoj učeničkih pozorišnih poduhvata.
Gimnazija je značajno olakšala prvu godinu fakulteta, na kojoj se mnogi sapletu, zahvaljujući i stečenom znanju i (čuvenim) radnim navikama. Opšta znanja su olakšala i učenje nemedicinskih stvari neophodnih za poslediplomski i naučni rad (matematika, statistika, logika, fizika, hemija).
Kao završeni maturant, sa sobom sam na dalje školovanje ponela odlične radne navike, preciznost, kodeks oblačenja i ponašanja, kao i shvatanje da bez napora i konstatnog rada nema uspeha.
Ja sam uvek imala veoma široka interesovanja. Tako sam prve dve godine usmerenog provela razmišljajući da li želim da se bavim engleskim, biologijom ili elektrotehnikom. Engleski je u nekom trenutku prevladao, tako da sam upisala jedini društveni smer koji je u to vreme postojao: “kulturu i informisanje”. Uprkos činjenici da smo mi imali dva časa engleskog nedeljno, za razliku od sedam ili osam koliko su imali đaci jezičkih smerova, nas pet iz Gimnazije smo uspele da upišemo engleski na Fililoškom fakultetu u Beogradu te godine. Iz Gimnazije sam ponela najvažniju sposobnost za ozbiljno bavljenje bilo kojom oblašcu, a to je znanje kako da se pristupi rešavanju bilo kog problema i kako da se usvoje nova znanja.
Profesori, kojih se danas rado sećam, su uglavnom bili iz one takozvane “stare garde”; strogi, profesionalni, kod kojih se znalo kako se stiže do cilja – red, rad i disciplina! Iskreno, i ja danas kad predajem, trudim se da pratim taj princip. Iz srednje škole sam izašla spremna za fakultet, imala sam dobro predznanje i dobre radne navike da kasnije istrajem u svemu. Studirala sam Tehnologiju u Beogradu i imala sam odlično predznanje iz svih nauka koje su bile bitne za dalje školovanje: matematika, fizika i hemija. Danas, kada sam zadužena za obrazovanje budućih generacija, trudim se da ističem važnost istrajnosti i posvećenosti svom poslu i svojim ciljevima. Cilj mi je, ne samo da naučim svoje studente organskoj hemiji, već i da ih naučim radnim navikama, da je bitniji kvalitet od kvantiteta. i trudim se da ih naučim da uvek prate svoje instikte i svoje želje, da rade ono što vole, a ne ono što je trenutno popularno, ili što im roditelji predlažu.
Znanje stečeno u Gimnaziji i ljubav prema prirodnim naukama, za šta su odgovorni moji divni profesori Živorad Cvetković Žota, Katica Božović i Milisav Milovanović, usmerili su me ka medicini. Već po rezultatima prijemnog ispita na Medicinskom fakultetu u Beogradu moglo se videti da nas je Gimnazija na najbolji način spremila za fakultet. Svi smo položili prijemni i bili u vrhu liste primljenih studenata. Taj trend se nastavio i kasnije – kruševački gimnazijalci su uvek bili među najboljim studentima medicine.
Za učenika koji živi u Kruševcu i koji ima jasno odredjenu viziju o svojoj budućnosti sasvim je sigurno da naša Gimnazija predstavlja najkvalitetnije mesto gde se može steći najšire opšte obrazovanje i izgraditi stav prema radu, trudu i zalaganju.
Želja da studiram molekularnu biologiju nastala je i sazrevala u periodu 7. i 8. razreda osnovne škole, kada nije bilo moguće da budem potpuno svesna suštine poziva. Već u prvom razredu Gimnazije sve je postalo mnogo odredjenije tako da mogu da kažem da nikada nisam imala dilemu vezanu za izbor fakulteta. Način na koji sam dobijala informacije tokom nastave, pristup profesora i metode po kojima su predavali i ocenjivali, samo su doprineli da dobjem potvrdu za svoje opredeljenje. Posebno mi je draga činjenica da i pored toga što sam se opredelila za društveno jezički smer Gimnazije, obrazovanje i radne navike koje sam stekla su bili dovoljni da bez problema u roku položim ispite na fakultetu na kome su zastupljene uglavnom prirodne nauke i završim studije sa visokim prosekom.
Gimnazija u Kruševcu je uvek važila za renomiranu ustanovu, ne samo zbog znanja koja je prenosila učenicima već i zbog opšte kulture i stava koji su svršeni gimnazijalci imali. Bez obzira da li su nastavljali dalje školovanje, bili su obrazovani. Da ne pominjemo one koji su stremili ka nečem višem i postali uspešni i priznati u svojim profesijama. Sigurna sam da su temelji njihovog znanja i pogleda na život postavljeni u učionicama gimnazije u Kruševcu.
Gimnazija me je izuzetno dobro spremila za studije, kako znanjem, teko i navikama. I danas govorim svojim studentima da mi je bilo teže završiti gimnaziju, nego fakultet.
Učinila me je spremnim u velikoj meri. Budući da sam veoma rano bio okrenut društvenim naukama, Gimnazija mi je pružila sjajnu priliku da pomenutu sklonost negujem i u znatnoj meri uobličim. Imao sam plejadu sjajnih profesora iz stranih jezika, istorije i filozofije koji su u pravom smislu te reči postavili sigurne fundamente mojoj kasnijoj vezanosti za humanistički korpus nauka.
Učinila me je vrlo spremnim, posebno u predmetima prve godine na studijama medicine, hemiji, biofizici i biologiji sa humanom genetikom.
Kroz kasnija razna školovanja na Vazduhoplovnotehničkoj vojnoj akademiji I stepena u Rajlovcu, Vazduhoplovnotehničkoj vojnoj akademiji II stepena u Žarkovu, ETF Beograd-smer telekomunikacije, Međunarodnom centru za oficire u Frunzeu-Kirgiska SSSR, te Magistarskim studijama na ETF Beograd-katedra za telekomunikacije, uvek sam dolazio u situaciju da deo tih znanja, koja sam stekao u Gimnaziji, mogu lepo da upakujem u aktuelnu edukaciju.
U Gimnaziji sam stekla temeljno i raznovrsno znanje iz više oblasti, naročito iz oblasti društvenih nauka i jezika. To mi je omogućilo nesmetan prijem na željeni fakultet, Filološki fakultet, smer engleski jezik u Beogradu.