Nedostaju praksa i pozitivna selekcija na fakultetu.
Nezadovoljna: Nepripremljenošću da ubotrebim naučeno znanje. Pri tome ne mislim na ubotrebu u industriji, vec pre svega na upotrebu u daljoj matematici. Lepota matematike i istraživanja jeste u kombinovanju znanja iz različitih podoblasti matematike. Naše studije me nisu pripremile tome. Naprotiv, teži se nekoj večitoj memorizaciji i “klikerima” (šta god to bilo).
Sa ove tačke gledišta volela bih da je Gimnazija uložila više truda i pažnje u “istraživačkim” akcijama poput povezanosti sa Petnicom i slično. To bi doprinelo da se učenici motivišu i možda uspešno usmere ka visokim školama.
Studijama sam uglavnom zadovoljna, ali je nedostajalo više podsticaja studentima na samostalna istraživanja i na bavljenje naukom.
Fakultet je bio veoma zahtevan, i pomalo mu je nedostajala organizacija rada.Takođe, Matematičkom fakultetu je u to vreme nedostajalo više primenjenih smerova, što se u prethodnih nekoliko godina donekle promenilo uvođenjem smera Aktuarstvo , a to je fakultetu značajno povećalo broj studenata.
Nastavni plan i program (u Gimnaziji) je bio vrlo ozbiljan (po svetskim standardima). Ako bih mogao da iznesem jednu zamerku to je bio nedostatak entuzijazma da se sa talentovanim učenicima dopunski radi mimo nastavnog programa, da se pripreme za takmičenja ili za istraživačku karijeru.
Ja sam u Beogradu studirao studijski smer diplomirani matematičar – astronom. Nastavni program je bio veoma ozbiljan, studije izuzetno teške. Studije su bile teže od bilo koje druge etape u mom školovanju. Na žalost , studije u Beogradu nisu bile teške zbog ozbiljnosti gradiva vec zbog odnosa nastavnog kadra i načina na koji se radilo. Matematika se ne uči čitanjem teorema ili gledanjem kako asistenti rešavaju probleme na vežbama. Matematika se uči razmišljanjem nad teškim problemima i radom na domaćim zadacima. U Beogradu nije bilo toga, sem iz kursa iz Euklidske geometrije, gde je Predrag Janičić samoinicijativno davao domaće zadatke. To je kurs koga se još uvek dobro sećam.
… U Beogradu je u to doba bilo 20-30% odličnih ljudi na Matematičkom fakultetu (govorim kao naučnik koji radi na tier-one Computer Science department). Naš CMU Matematički fakultet je takodje medju 50 vodećih na svetu. Ostali su bili slabi ili, jos gore, kočničari koji su ljude i ambiciozne studente ometali u radu. Znanje se krilo (mislim na knjige i naučne radove). Iz ove perspektive to mi je smešno. Na žalost, ti kočničari su uništili snove mnogih mladih ljudi.
Studije srpskog jezika i književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu pružale su obiman i kvalitetan program, ali su zahtevale da se oblikujemo isključivo prema njemu. Činilo mi se nekad da je trebalo raditi više praktično, naročito što se tiče izučavanja i analiziranja jezika, ali i spremnosti na brižljivo negovanje našeg jezika; spremati se za zanimanje na savremeniji način, onaj koji je danas neophodan, prilagođavati se trenutku tehnoloških i informacionih ekspanzija, i osmisliti programe u kojima će svako znati da pronađe sebe, ali i znati da stečeno znanje pruži drugima na najbolji način. Ponekad je bivalo da su individualnost i kreativnost, te odlike snažnih i velikih mislilaca, koje su, u stvari, uvek pružale najbolja književna ostvarenja koja smo izučavali, morale da se šćućure u nekom ćosku, prigušene, i da čekaju povoljan tren, jer je trebalo naučiti nešto što su drugi, pametni, rekli… To nesumnjivo jeste važno, ali mišljenje o tome daleko je važnije. Retki su bili profesori koji su prepoznavali i cenili sopstveni sud o delima koja su bila predmet proučavanja, a još ređi oni koji su od studenata zahtevali dalekosežnije promišljanje i lični stav.
Ono što mi je nedostajalo u smislu srednjoškolskog znanja radi lakšeg savladavanja fakultetskog gradiva jeste viši nivo u oblasti informatike i geometrijskog crtanja (danas je to crtanje primenom računara).
Stvari koje mi smetaju na fakultetu otkrivam tek sada kad sam zaposlena na njemu kao asistent, i svojim svakodnevnim radom i energijom se trudim da ih promenim na bolje. Predstavljanje informacija, njihova dostupnost, kao i zainteresovanost mladih studenata za ono što im prezentujete se menjala tokom godina. Potrebno je naći nove, zanimljive načine interakcije, kao i strpljenja i želje da se pruži podrška i mentorstvo tim mladim ljudima. Nadam se da sam u tome uspevala do sada, i da će sa iskustvom i napredovanjem moj doprinos edukaciji mladih lekara biti još veći.
Pa, ne znam. Sto se tiče znanja iz oblasti hemije, tu mi nije pružila puno, ali to nije imalo veze sa Gimnazijom nego sa tadašnjim nastavnim kadrom, ili bar sa profesorkom koja je meni predavala. Presudna je bila moja rešenost da budem dobar student.
U prvim godinama studija bilo je malo izučavanja savremene književnosti koja nas je sve prevashodno zanimala.
Nezadovoljan sam uglavnom nedostatkom prilika za praktičan rad (inženjerski ili naučno-istraživački) tokom studiranja. Siguran sam da bi na fakultetu moglo sve da se organizuje tako da studenti imaju priliku za rešavanje konkretnih problema, bez obzira na stanje u našoj privredi i društvu.
Stari sistem studiranja je otežavao kontakt između studenata i profesora, konsultacije nisu bile obaveza profesora već dobra volja, program ispita i kolokvijuma je objavljivan u poslednji čas, bilo je nedovoljno sala i slušaonica, tako da smo dosta vremena gubili zbog loše organizacije. To smo posebno osećali za vreme ispitnih rokova, u redovima za prijavljivanje ispita, čekajući rezultate u hodnicima fakulteta…
Ono što na Fakultetu na kojem sam studirao (i na kojem sada i radim) nedostaje je više praktičnog rada. Ono čime sam i dalje nezadovoljan je nedostatak perspektive za mnoge kvalitetne mlade ljude.
Kada vam se u životu pruži mogućnost da pravite poredjenja kao što je slučaj sa nama koji imamo priliku da vidimo kako je organizovan sistem obrazovanja u drugim zemljama ili u odnosu na lične utiske, vizije i potrebe napravimo sliku o tome, zaključujem da su mi nedostajali bolji uslovi u smislu samog prostora gde smo studirali kao i činjenica da se veliko vreme troši na materiju koja kasnije nema primenu.